Форест Гамп
Из Википедије, слободне енциклопедије
Форест Гамп (енгл. Forrest Gump) је
амерички филм из 1994. режисераРоберта Земекиса, снимљен по роману Винстона
Грума из 1985.
Филм је имао велики комерцијални успех, иако
је продуцентска кућа Парамаунт тврдила супротно, због чега Груму није плаћен
договорен износ хонрара. Због тога Грум није дозволио да се сними наставак
филма по његовом роману Гамп и компанија.
Филм је номинован за 13 Оскара, а освојио је
шест, међу којима је и Оскар за најбољег глумца (Том Хенкс), најбољег режисера (Роберт
Земекис) и најбољи филм. Филм се знатно разликује од романа.
Радња филма[уреди]
Филм почиње када перо падне на ногу
Фореста Гампа који седи на аутобуској станици у америчком граду Савана, Џорџија.
Форест узима перо и ставља га у књигу, почевши да прича причу о свом животу, жени
која седи поред њега. Његови слушаоци на аутобуској станици се мењају кроз филм
сваки реагујући на свој начин.
Форест је много тога о животу научио од мајке.
Често понавља њене омиљене изреке: „Живот је као бомбоњера, никад не знаш шта ћеш
извући.“ Поред Фореста главни ликови су и Џени Куран, његова другарица из детињства;
Бенџамин Бафорд Баба Блу, ловац на морске ракове који је урату у Вијетнаму заједно
са главним ликом; поручник Ден Тејлор, под чијом командом Форест и Баба служе.
Неколико година након завршетка рата
Форест проси Џени. Она га одбија. Касније те вечери они воде љубав. Ујутру се
Форест буди и Џени више није са њим. Да би некако изашао на крај са својом
тугом Форест трчи преко целеАмерике, три и по године.
Након завршетка трчања сцена се враћа на
почетак филма где Форест 30. марта 1981. чека аутобус на станици. Примио је
писмо од Џени која га је видела на телевизији, и жели да је посети. Форест
показује писмо старијој госпођи која је слушала његову причу и она му каже да је
та адреса само неколико улица далеко. Он јој се захваљује и одмах почиње да
трчи. Кад је стигао до Џени она му показује сина који се зове Форест и каже да је
име добио по оцу. У почетку он мисли да је то дете неког другог човека. Она
такође каже да болује од вируса (АИДС). Након тога они се заједно селе у место
Гринбоу у Алабами, и ту се Форест и Џени коначно венчавају. Међутим њихов брак је
трајао кратко зато што је Џени умрла „на суботње јутро“ како је то рекао Форест.
На њеном гробу је написан датум њене смрти 22. март 1982.
Филм се завршава тако што Форест прати
свог сина на школски аутобус, где једно другом говоре да се воле. Перо из
Форестове књиге односи ветар у небо и тако се завршава филм.
филм
Нема коментара:
Постави коментар