уторак, 25. март 2014.

Video


12 GODINA ROPSTVA

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дванаест година ропства
{{{опис_слике}}}
Изворни наслов         12 Years a Slave
Режија            Стив Маквин
Сценарио       Џон Ридли (сценарио)
Соломон Нортуп (роман)
Главне улоге  Чуетел Еџиофор
Бред Пит
Музика            Ханс Зимер
Жанр   драма
Година            2013
Трајање           133 мин.
Земља САД
Велика Британија
Језик   Енглески
Буџет  20.000.000 $
Зарада 109.555.000 $
Дванаест година ропства (енгл. 12 Years a Slave) је америчко–британска историјска драма, снимљена по истоименом роману Соломона Нортупа. Режију потписује Стив Маквин.
Филм је истинита прича о слободном црнцу Соломону, који је киднапован у Вашингтону 1841. године, и продат робовласнику из Луизијане. Ту је провео читавих дванаест година, радећи на локалним плантажама памука, све док није ослобођен 1853. године, када је своју животну причу преточио на папир.

Филм је 2014. године освојио Оскара за најбољи филм.

PRETPARACKE PRICE

Петпарачке приче


Петпарачке приче“ (енгл. Pulp Fiction) је амерички акциони филм из 1994. у режији Квентина Тарантина. Познат је по нелинеарној радњи, еклектичном дијалогу, ироничној мешавини хумора и насиља и референци из филма и популарне културе. Номинован је за седам Оскара, укључујући најбољи филм; Тарантино и Авери су освојили награду за најбољи оригинални сценарио. На Филмском фестивалу у Кану је награђен Златном палмом. Велики комерцијални успех ревитализовао је каријеру главног глумца, Џона Траволте, који је био номинован за Оскара, као и Самјуел Л. Џексон и Ума Турман.

Наслов филма односи се на шунд часописе и криминалистичке романе из средине двадесетог века, познате по сликовитим описима насиља и испразним дијалозима. Радња је, као и у другим Тарантиновим делима, нелинеарна. Критичари су филм због његове саморефлексије и неконвенционалне структуре назвали првим примером постомодерног филма. Петпарачке приче послужиле су као инспирација за многе касније филмове који су преузели одређене елементе његовог стила. Природа његове продукције, маркетинга и дистрибуције и накнадне профитабилности снажно су утицали на подручје независне кинематографије.

RED DRAGON



  • филм
    Црвени змај је трилер-хорор филм из 2002. који је заснован на истоименом роману Томаса Хариса. Филм је режирао Брет Ратнер, а главне улоге играју: Едвард Нортон, Ентони Хопкинс и Рејф Фајнс.Википедија
    Прво приказивање: 30. септембар 2002. (Сједињене Америчке Државе)
    Композитор музике: Дени Елфман
    Преднаставак: Уздизање Ханибала
    Наставак: Кад јагањци утихну

    Прича аутора: Томас Харис„



  • FOREST GUMP


    Форест Гамп
    Из Википедије, слободне енциклопедије



    Форест Гамп (енгл. Forrest Gump) је амерички филм из 1994. режисераРоберта Земекиса, снимљен по роману Винстона Грума из 1985.
    Филм је имао велики комерцијални успех, иако је продуцентска кућа Парамаунт тврдила супротно, због чега Груму није плаћен договорен износ хонрара. Због тога Грум није дозволио да се сними наставак филма по његовом роману Гамп и компанија.
    Филм је номинован за 13 Оскара, а освојио је шест, међу којима је и Оскар за најбољег глумца (Том Хенкс), најбољег режисера (Роберт Земекис) и најбољи филм. Филм се знатно разликује од романа.
    Радња филма[уреди]

    Филм почиње када перо падне на ногу Фореста Гампа који седи на аутобуској станици у америчком граду Савана, Џорџија. Форест узима перо и ставља га у књигу, почевши да прича причу о свом животу, жени која седи поред њега. Његови слушаоци на аутобуској станици се мењају кроз филм сваки реагујући на свој начин.
    Форест је много тога о животу научио од мајке. Често понавља њене омиљене изреке: „Живот је као бомбоњера, никад не знаш шта ћеш извући.“ Поред Фореста главни ликови су и Џени Куран, његова другарица из детињства; Бенџамин Бафорд Баба Блу, ловац на морске ракове који је урату у Вијетнаму заједно са главним ликом; поручник Ден Тејлор, под чијом командом Форест и Баба служе.
    Неколико година након завршетка рата Форест проси Џени. Она га одбија. Касније те вечери они воде љубав. Ујутру се Форест буди и Џени више није са њим. Да би некако изашао на крај са својом тугом Форест трчи преко целеАмерике, три и по године.
    Након завршетка трчања сцена се враћа на почетак филма где Форест 30. марта 1981. чека аутобус на станици. Примио је писмо од Џени која га је видела на телевизији, и жели да је посети. Форест показује писмо старијој госпођи која је слушала његову причу и она му каже да је та адреса само неколико улица далеко. Он јој се захваљује и одмах почиње да трчи. Кад је стигао до Џени она му показује сина који се зове Форест и каже да је име добио по оцу. У почетку он мисли да је то дете неког другог човека. Она такође каже да болује од вируса (АИДС). Након тога они се заједно селе у место Гринбоу у Алабами, и ту се Форест и Џени коначно венчавају. Међутим њихов брак је трајао кратко зато што је Џени умрла „на суботње јутро“ како је то рекао Форест. На њеном гробу је написан датум њене смрти 22. март 1982.
    Филм се завршава тако што Форест прати свог сина на школски аутобус, где једно другом говоре да се воле. Перо из Форестове књиге односи ветар у небо и тако се завршава филм.
    филм

    THE SHAWSHANK REDEMPTION

    Бекство из Шошенка
    Из Википедије, слободне енциклопедије

    Бекство из Шошенка (енгл. The Shawshank Redemption) је амерички филм снимљен по роману Rita Hayworth and Shawshank Redemption, аутораСтивена Кинга. Филм је режирао Френк Дарабонт, а главне улоге играју: Тим Робинс и Морган Фриман.
    Филм говори о причи Ендија Дуфрена, банкара који је провео 19 година у Шошенк Државном затвору за убиство жене и њеног љубавника упркос томе што се изјаснио као невин. Током боравка у затвору, спријатељио се са затвореником, Елисом Бојдом Редингом, и чувари су га штитили пошто га је управник користио за прање новца.
    На филмском веб-сајту IMDb, налази се на првом месту најбољих филмова свих времена[1].
    филма[уреди]

    Године 1947, банкар Енди Дуфрен (Тим Робинс) је отпужен за убиство своје супруге и њеног љубавника, и осуђен је на две доживотне казне у Шошенк Државног затвору. Енди се убрзо спријатељио са шверцером Елисом "Редом" Редингом (Морган Фримен), затвореником који служи доживотну. Ред набљва Ендију чекић, што му пружа могућност прављења малих фигура за шах. Ред му касније набавља велики постер Рите Хејворт, затим и фотографије Мерлин Монро и Ракел Велч. Енди ради у перионици веша, али га редовно нападају гејеви ткзв. "Сестрице" са вођом, Богсом (Марк Ролстон).
    Године 1949, Енди је начуо бруталног шефа страже Бајрона Хедлија (Кленси Браун) како се жали због пореза о наследству које је добио и говори му о финансијској рупи. После још једног напада Сестрица које готово убијају Ендија, Хедли пребија Богса и шаље га у други затвор. Ендија више не нападају. Управник Семјуел Нортон (Боб Гантон) се упознаје са Ендијем и пребацује га на рад у затворској библиотеци да помаже старијем затворенику Бруксу Хатлену (Џејмс Витмор), заправо изговор да Енди воде финансијске обавезе затвора. Његови савети и стручност постају све траженији како од осталих затвореника, тако и од чувара. Енди почиењ писати недељна писма држави да одобри средства за унапређење библиотеке.
    Године 1954, Брукс је ослобођен на условну, али пошто не може да се привикне на слободу после 50 година проведених у затвору, он се обеси. Енди добија донацију за библиотеку укључујући снимак "Фигарово венчање". Он то пушта на затворске звучнике и завршава у самици. Године 1963, Нортон почиње коришћење затворске радне снаге за јавне радове, профитирајући давајући ниже плате за радну снагу и примајући мито. Енди му пере новац под лажним именом "Рендал Стефенс".
    Године 1965, Томи Вилијамс (Џил Белоус) је ухапшен због провале. Он се придружује Ендијевом и Редовом кругу пријатеља, и Енди му помаже да положи испит средње школе. Након што је чуо детаље Ендијевог случаја, 1966. године Томи открива да је неки затвореник из другог затвора признао кривицу за та убиства, указујући на Ендијеву невиност. Енди долази Нортону са овом информацијом, али управник одбија да га саслуша. Нортон ставља Ендија у самицу и наређује Хедлију да убије Томија, под изговором покушаја бекства. Енди одбија да ради за Нортона, али овај му прети да ће уништити библиотеку и одузети му све повласти. Када је ослобођен из самице, Енди говори Реду да сања да живи у Сиатенеху, пробалном граду на Пацифику. Док Ред то сматра сањарењем, Енди му даје упуства, да ако икад буду ослобођен да нађе одређену њиву близу Бартона и узме пакет.
    Током пребројавања следећег дана, након што је установљено да је Ендијева ћелија празна, Нортон баца један од Ендијевих чекића на постер Ракел Велч која је висила на зиду. Чекић цепа тај постер и открива тунел који је Енди копао са тим чекићем претходне две деценије. Претходне ноћи, Енди је побегао кроз тунел и канализационе цеви затвора са Нортоновом главном књигом, у којој су се налазили детаљи о прању новца. Док су га стражари тражили следећег јутра, Енди, представљајући се као Рандал Стефенс, посјећује неколико банака и узима опрани новац. На крају, он шаље главну књигу и доказе у корумпираности и убиствима у Шошенку у локалне новине. Полиције долази у Шошенк и одводи Хедлија у притвор, док Нортон извршава самоубиство да избегдне хапшење.
    После служења робије од 40 година, Ред добија условну. Покушава да се привикне на живот на слободи али се плаши да му то неће поћи за руком. Сетивши се свог обећања датог Ендију, одлази у Бартон и налази пакет са новцем и писмом у којем га позива у Сиатенеху. Ред крши своју условну и путује до Тексаса где прелази границу у Мексико, признајући да најзад осећа наду. На плажи у Сиатенеху, наилази на Ендија, и два пријатеља поново су заједно.


    Исијавање


    Исијавање (енгл. The Shining) је амерички хорор филм режисера Стенлија Кјубрика из 1980. Филм је заснован на истоименом роману Стивена Кинга. Са бриљантним глумачким остварењима, застрашујућим сценографијама, кадровима из снова и шокантношћу, Кјубрик је направио један од најбољих хорор филмова свих времена[тражи се извор од 10. 2010.]. Улога Џека Торенса поверена је Џеку Николсону, који долази у елегантни, изоловани хотел, као вансезонски кућепазитељ са супругом (Шели Дувал) и сином (Дени Лојд). Торенс никада раније није био тамо - или можда јесте? Одговор лежи у времену духова које доводи до лудила и убиства